Iz maminog rukava u listopadu

Nešto nježno, najnježnije…

Dajem prvašiću pusu za laku noć, a on me zaustavlja i govori:

– Čekaj, čekaj, ne tako. Čekaj da bude čarobno – i smjesti mi glavu u krilo, sklupča se i reče:

– Evo, sad možeš.

I dobije 150 pusa za laku noć.

Kaže prvašić: Zvat ću Liama na rođendan, on je jako dobar. Njemu ništa ne fali da bi bio bolji.

– Voliš ti kestene? – pitam ja prvašića.

– Je to za jest?

– Da.

– Onda volim.